Manastir Palja se nalazi u selu Palja, oko 25 kilometara od hotela Vlasina. Pripada eparhiji Vranjskoj, Srpske Pravoslavne crkve. Manastir leži na 950 metara nadmorske visine, na levoj obali reke Medenice.
U selu Palja, 25 kilometara od hotela Vlasina, nalazi se manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, za koji se ne zna tačno kada je podignut i ko ga je podigao. Smatra se, po predanju, da potiče iz IX veka (tačnije 818. godine), a da je obnovljen u XIII veku. Obnovili su ga Dejanovići, a bugarski egzarhisti dozidali su pripratu krajem XIX veka, tačnije posle Berlinskog kongresa 1878. godine. Leži na levoj obali reke Jerme (Paljevice) koja se uliva u Nišavu i pripada crnomorskom slivu.
Hram je jednobrodan, sa oltarom, dve bočne apside polukružnog oblika i pripratom. Najstariji deo crkve je pokriven kamenim pločama, a priprata i bočne apside ćeramidom. Freskopisan je, a na spoljnom zidu se nalazila drvena ploča ispisana staroslovenskim pismom. Bugari su, gradeći pripratu, premalterisali srednjevekovne vizantijske freske neprocenjive vrednosti i na novom malteru naslikali nove vrlo niskog kvaliteta. Manastir se sam izdržavao, tokom istorije bio je i muški i ženski, a monaha je u njemu bilo do balkanskih ratova. Posle I svetskog rata u njemu nema više monaha. Danas u manastiru živi jedan monah, otac Prohor.
U njegovoj blizini se nalazi izvor za čiju vodu postoji verovanje da je lekovita. Mnogi dolaze da se umiju ili ponesu vodu, a naročito pomaže kod bolesti očiju. Jedni ovaj izvor zovu izvor Svete Petke, dok ga drugi nazivaju izvorom Svetog Save, a treći izvorom Presvete Bogorodice. Narod ovog kraja, prema predanju, priča da je manastir jednom posetio i Sveti Sava, i to 1236. godine kada se vraćao iz Carigrada i išao u Bugarsku da saopšti Bugarima da je za njih od Nikejskog patrijarha izdejstvovao patrijaršiju. Ovde postoji i staro groblje koje je podeljeno: na jednoj strani je muško, a preko reke, na brdu nalazi se žensko.
Narod se kod ove svetinje okuplja nekoliko puta godišnje i to: na Svetog proroka Jeremiju (14. maja), na Svetog proroka Iliju (2. avgusta) i na Uspenije Presvete Bogorodice (28. avgusta).